Abstract
Мақолада ташқи савдо фаолиятини солиққа тортишнинг назарий асослари ва Ўзбекистондаги амалий ёндашувлар таҳлил қилинади. Глобал иқтисодиёт шароитида экспорт-импорт операцияларини солиқлаштиришдаги муаммолар ва миллий солиқ сиёсатидаги устувор йўналишлар кўриб чиқилади. Шунингдек, божхона тўловлари, акциз ва ҚҚС тизимидаги ўрин, солиқ маъмуриятининг рақамлаштирилиши ва халқаро солиқ ҳамкорликнинг аҳамияти ёритилади. Илмий таҳлиллар асосида хорижий тажриба билан таққослаш орқали амалий таклифлар берилган.
References
1. Масгрейв Р. А. Public Finance in Theory and Practice. — Нью-Йорк: McGraw-Hill, 1989.
2. Стиглиц Ж. Экономика государственного сектора. — Санкт-Петербург: Питер, 2005.
3. World Trade Organization (WTO). World Trade Report 2023: Re-globalization for a resilient, inclusive and sustainable economy. — Geneva, 2023.
4. OECD. Trade and Taxation in the Global Economy. — Paris: OECD Publishing, 2022.
5. Internal Revenue Service (IRS). International Tax Gap Series. — U.S. Department of the Treasury, 2023.
6. Ўзбекистон Республикасининг Солиқ кодекси (янги таҳрирда). — Тошкент: Norma, 2022.
7. United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD). Digital Economy Report 2021.
8. Қурбонов С.А., Солиқ тизимида рақамлаштириш ва халқаро стандартлар. // Молия ва иқтисодиёт, №4, 2023.
9. Шарипова Г. Халқаро солиқ муносабатлари ва ташқи савдо. — Тошкент: Иқтисодиёт нашриёти, 2020.

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
